Vārdi: Djordje Balasevic. Kad odem.

Kad odem,
kad me davo isprati glavnim sokakom
i kad mesecina zaveje moj trag
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske ocenase
i kad mrtvo lisce potera u kas
za kaznu prognace i tamburase
zbog pogresne pesme u pogresan cas.

Hej, budi jaka ti,
najlakse je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodem al' proci cu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na svetog Jovana.

Ne cuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poci cu.

Kad odem,
kad u prozor stavis prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakse je plakati.
To nam samo gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodem al' proci cu.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na svetog Jovana.

Ne cuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poci cu.

Kad jednom odem...